Miladin Beric (M. B. Romanov) 1962, Banja Luka
Sahista (majstorski kandidat, igra za SK Laus u I ligi RS), dipl. ing. elektrotehnike, knjizevnik (sa sedam objavljenih knjiga), pjesnik sa desetak nagrada za poeziju (na internetu kao M. B. Romanov) i satiricar (aforizmi, pjesme, price, komedije).
Glavni i odgovorni urednik satiricnog lista "Nosorog" ( www.nosorog.rs.sr )

"JEDAN KOJI NECE"


Drevna igra je izmedju ostalog specificna i po tome sto se u njoj ponekad kraj zna i prije pocetka jer su se sve kockice slozile bas tako da jedinstveno cine mozaik koji iz perspektive oba igraca ima istu ljepotu. A kad se sve bas tako slozi da ima istu ljepotu onda ni put do remija nije dalek i zavisi samo od trenutka u kojem ce jedan od vojskovodja shvatiti da je svako dalje ratovanje prosto besmisleno jer je telepatska veza davno uspostavljena i krug se zatvorio.
Kao i svemu drugom i u sahu ima tako dana kada ambicije splasnu, kada borbenost iscezne, kada vjetrovi straha nadjacaju vjetrove hrabrosti, kad. . . kad ti se jednostavno iz ko zna kog razloga ne igra, a taj dan nije predvidjen da bude slobodan. Tada nastaju prave sahovske tantalove muke koje se svode na to da se onaj preko puta nekako ubijedi da taj dan nije njegov dan i da se sa remijem moze takodje dobro napredovati. I dok ponuda remija visi bacena u vazduhu onaj kome je rukavica pomirenja pruzena pocinje da mjeri svoju kolicinu straha koja viri iz te bacene rijeci koju bi Rusi odsaputali: nicija. Taj izuzetno bitan faktor, ta ravnoteza prepasti, ako se postigne uz mala i zanemariva odstupanja, na kraju donosi zeljeni rezultat. A kad se dohvati cilj sve izgleda tako lako da ne moze biti teze.
U sahu je uvijek bitno ko je prekoputa, jer i ocjena same pozicije zavisi od nacina na koji se doslo u nju i ko je dosao u nju. Naravno, nisu svi miroljubivi, odnosno ima i onih koji pristaju na potpisivanje primirja tek kada svi vojnici poloze svoje drvene zivote u ime visih ciljeva, jer je u sahu uvijek bilo onih koji hoce, ali i onih koji nece... Oni koji nece su naprosto taj dan dosli da igraju, a ne da masu nekakvim maramicama jednakosti, bez obzira sto je sve na kraju ipak samo igra.
Na takvog jednog koji nece je naletio cuveni argentinski veliki majstor Miguel Najdorf, poznat kao miroljubiv skoro pa u rangu pojedinih dobitnika Nobelove nagrade za mir, a pogotovo u trenucima kada je iza njega desetak dana naporne igre. Na ivici snage El Grande Miguel je te daleke 1953. godine, na turniru kandidata u Cirihu, prosaputao nekoliko rijeci onom preko puta.
Onaj preko puta se zvao Isak Boleslavski i nije mi bilo do razgovara nego do igre. A stenogram bi isao nekako ovako:
Najdorf (miroljubiv): "Hocete li remi?"
Boleslavski:"Ne!"
Najdorf (znatizeljan): "Igrate li na pobjedu?"
Boleslavski: "Ne!"
Najdorf (obradovan): "Onda znaci, ipak remi?"
Boleslavski: "Ne!"
Najdorf (iznerviran): "Da mozda ne igrate da izgubite?"
Boleslavski: "Ne!"
Najdorf (ljutit): "Pa sta onda za milog boga hocete?"
Boleslavski: "Hocu da igram sah!"
El Grande Miguel je razocarano odmahnuo glavom znajuci da mu predstoji jos jedno besano predvecerje. Ipak je te noci onaj koji presudjuje presudio remi, ali se do njega stiglo kroz pravi pravcati lavirint koji. . . koji postoji samo, u onom sto se jednostavno zove sah.

ISAK BOLESLAVSKI - MIGUEL NAJDORF
Turnir kandidata Cirih (11), 16.09.1953

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.f3 0–0 6.Le3 e5 7.de5 de5 8.Dd8 Td8 9.Sd5 Sd5 10.cd5 c6 11.Lc4 cd5 12.Ld5 Sc6 13.Td1 Sd4 14.Kf2 Le6 15.Le6 Se6 16.Se2 f5 17.Sc3 f4 18.Lc1 Lf8 19.Td8 Td8 20.Td1 Lc5+ 21.Kf1 Ld4 22.Sd5 Kf7 23.Ld2 Tc8 24.Tc1 Tc1+ 25.Lc1 g5 26.Ke2 h5 27.h3 Sf8 28.b3 Sg6 29.Ld2 Ke6 30.Le1 Se7 31.Se7 Ke7 32.Kd3 b5 ½–½